Историјат Социјалистичке партије Србије

Социјалистичка партија Србије основана је 16-18. јула 1990. године. На Оснивачком конгресу усвојене су програмске основе и Статут којим је СПС легитимисана као савремена партија леве оријентације.
На Оснивачком конгресу су изабрани Слободан Милошевић за председника Партије, Главни одбор, Статутарна и Надзорна комисија.

Највиши орган Социјалистичке партије Србије је Конгрес и, по правилу, одржава се сваке четврте године.
Од оснивања до данас одржано још седам конгреса – Други 23.-24. октобра 1992. године, Трећи 2.-3. март 1996. године, Четврти 17. фебруара 2000. године, Пети ванредни 25. новембра 2000. године, Шести 18. јануара 2003. године и Седми 03.децембра 2006. године.

Социјалистичка партија Србије је профилисана као модерна, државотворна партија левице чије програмске основе су социјална правда и демократски социјализам.

СПС је опредељена за тржишну економију и социјалну правду, приватизацију привреде, демократизацију друштва и интеграцију наше земље у Европску унију.

СПС се бори за јединствену, стабилну и демократску Србију, која успева да изрази и оствари основне националне и државне интересе, обезбеђује слободу за све грађане, гарантује људска и мањинска права свим националним заједницама које у Србији живе по највишим европским стандардима.

СПС жели да створи модерно демократско и праведно друштво, са отвореним перспективама за један нови и бољи поредак:
– демократску државу као гаранта мира и развоја људских и грађанских права и слобода
– политичка, социјално-економска и културна;
– друштво социјалне правде које ће изаћи из сиромаштва, обезбедити уравнотежен материјални положај и могућност развоја и бољег живота сваком појединцу;
– друштво које гарантује права људи на рад, здравствену заштиту, образовање и социјалну заштиту свима онима којима је потребна;
– друштво у коме ће свако да живи од резултата свога рада и у коме је социјална сигурност стабилна;
– друштво у коме грађани могу равноправно да доносе и остварују своје одлуке – у коме се гарантују једнаки услови за живот грађана без обзира на њихов социјални и материјални статус и порекло;
– државу која развија добросуседске односе на принципима равноправности, немешања, узајамног уважавања и непроменљивости међународно признатих граница;
– државу која ће, поштујући своје националне и државне интересе и чувајући свој идентитет, бити равноправни учесник регионалних и европских интеграција вољом грађана.
Борба за Косово и Метохију у оквиру Србије остаје врхунско национално и државно питаwе. СПС је за мироqубиво политичко решеwе у облику аутономије, а против решеwа која угрожавају суверенитет и територијални интегритет Србије , а која су супротна Резолуцији СБ 1244.

СПС је против аутономашко-сепаратистичких снага које од Војводине хоће да направе државу. СПС је за јединствену Србију са две аутономне покрајине и за њихову пуну афирмацију, а против је цепања и федерализације Србије.

Социјалистичка партија Србије данас има око 200 хиљада чланова, организације у аутономним покрајинама Војводини и Косову и Метохији, општинске организације у свим општинама у Републици, и око 5 хиљада месних организација, односно организацију у скоро свим месним заједницама. СПС има организације и у бројним државама у Европи, које делују у складу са законодавствима сваке од земаља у којој су основане.
У чланству СПС су припадници свих националних мањина.


Општински одбор Беочин - оснивање

Дана 6. августа 1990. године у просторијама Месне заједнице Беочин град одржан је састанак Предсдништва Социјалистичког савеза радног народа (ССРН) МЗ Беочин град. Били су присутни Весељко Којадиновић, Јахија Мурина, Душан Марчета, Милан Станковић, Јован Вујичић и Милан Ивковић. У Организациони одбор за оснивање ОО СПС Беочин изабрани су: Борислав Кондић, Јахија Мурина, Бранислав Петричевић, Милан Станковић, Јован Вујичић, Весељко Којадиновић , Никола Ћириловић, Војко Радета и Милан Ивковић.


Састанак Организационог одбора за оснивање СПС-а одржан је 10. августа 1990.године у просторијама Месне заједнице Беочин град. Састанку су присуствовали: Борислав Кондић, Јахија Мурина, Душан Марчета, Бранислав Петричевић, Милан Станковић, Јован Вујичић, Весељко Којадиновић , Никола Ћириловић и Томислав Солтоковић. Испред Извршног одбора Главног одбора СПС-а био је присутна Горан Триван, који је за собом донео пропагандни материјал - 300 плаката и 10.000 летака.


Дана 21. августа 1990. одржан је поновни састанак Организационог одбора на којем су поред напред наведених био је присутан и Рајко Јоковић, а оправадно одсутан Војко Радета. Анализирано је представљање СПС-а одржано 16. августа 1990. године. Др Јован Бабовић, члан Покрајинског одбора СПС за Војводину, изјавио је да је то било досада најбоље представљање социјалиста у Војводини.